Steve berry tajna grobnice

319 pages
6 downs
53 views

Extension: PDF

Please download to get full document.

View again

of 319
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Share
Description
Stiv BeriTajna grobniceZa Fren Dauning, Frenka Grina, Lenor Hart, Dejvida Pojera, Nensi Pridžen, Klajda Rodžersa i Dejvu Vudvort Nenadmašne učiteljeZahvalnice Ljudima…
Transcript
Stiv BeriTajna grobniceZa Fren Dauning, Frenka Grina, Lenor Hart, Dejvida Pojera, Nensi Pridžen, Klajda Rodžersa i Dejvu Vudvort Nenadmašne učiteljeZahvalnice Ljudima zaposlenim u izdavačkoj kući Random haus: Džini Čentrelo, Libi Makgvajer, Sindi Mari, Kim Haui, Keti O’Kalahan, Bek Stvan, Kerol Louenstajn, Rejčel Kajnd i svim ljudima zaposlenim u marketingu i prodaji, još jednom hvala. Marku Tavani, na tome što je bio veoma istrajan glavni urednik. Pem Ahern, po deveti put se klanjam iz zahvalnosti i beskrajnog poštovanja. Sajmonu Lipskaru, duboko cenim tvoju mudrost i savete. Nekoliko posebnih napomena: Čarliju Smitu, što je obavio neka neizmerno korisna izviđanja u Kini; Grantu Blekvudu, vrhunskom piscu trilera koji me je spasao od pada u Denveru; Els Vauters koja je obavila, iako sam joj se kasno obratio, vitalna istraživanja u Antverpenu; Ester Levin što mi je otvorila vrata na izložbi ratnika od terakote; Bobu i Džejn Stajn, koji su mi podsticali maštu za vreme ručkova i povezali me s Džulijom Sjaohuej Džu; Džejmsu Rolinsu što me je još jednom spasao; Mišel i Džou Fajnderu, koji su mi dali mnogo mudrih saveta; Meril Mos i njenom neverovatnom osoblju; Melisi Šapiro, koja mi je pomogla i više nego što je svesna; i Ester Garver i Džesiki Džons koje održavaju projekat „Istorija je važna” i Kompaniju”. Takođe želim da se zahvalim svakom od svojih čitalaca širom sveta. Cenim vašu podršku, pronicljive komentare, zarazni entuzijazam, pa čak i vaše kritike. Zbog vas svakog dana pišem. A tu je i Elizabet – kritičar, navijač, urednik, supruga, muza. Sve u jednom biću. Naposletku, knjiga je posvećena Fren Dauning, Frenku Grinu, Lenor Hart, Dejvidu Pojeru, Nensi Pridžen, Klajdu Rodžersu i Dejvi Vudvort. Svi oni su mi pokazali kako da naučim sebe da postanem pisac. Ostaje da se vidi da li sam u tome i uspeo. Jedna stvar, ipak, sasvim je jasna. Bez njih nikada ništa ne bi otišlo u štampu.Proučavajte prošlost ukoliko želite da predvidite budućnost. KONFUČIJEProšlost je deva koju možete da odenete u kakve god haljine želite. KINESKA POSLOVICASve zemlje, velike i male, imaju jednu zajedničku manu: okružuju vladara nedostojnim osobljem. Oni koji žele da upravljaju vladarima najpre otkriju njihove tajne strahove i želje. HAN FEJ CE, III vek pre nove ereHRONOLOGIJA VAŽNIH DOGAĐAJA U ISTORIJI KINE1765-1027. pre n. e.Dinastija Šang (najranija poznata)770-481. pre n. e.Period proleća i jeseni551-479. pre n. e.Konfučije535. pre n. e. 481-221. pre n. e.Pojava evnuha u administraciji Period zaraćenih država i pojava legalizma200. pre n. e.Kinezi prvi put buše u potrazi za naftom221. pre n. eĆin Ši ujedinjuje zaraćene države Kine i postaje Prvi car210. pre n. e.Ćin Ši umire; dovršena je vojska od terakote i pokopana s Prvim carem u Carskoj humci146. pre n. e. - 67. n. e. 89. pre n. e.202-1912. n. e. 1912. n. e.Evnusi postaju politička sila Sima Ćen dovršava istoričara (Šiđi)ZapisevelikogCveta vladavina dinastija u Kini Poslednji car svrgnut je s prestola; završava se period vladavine dinastija; evnusi gube svu moć; osnovana je Republika Kina1949. n. e.KomunistiÄ?ka revolucija; Narodne Republike Kine1974. n. e.Otkrivena je vojska od terakoteosnivanjePROLOGSEVERNE OBLASTI, PAKISTAN PETAK, 18. MAJ 8 :10 PRE PODNE Metak je fijuknuo pored Kotona Malona. Bacio se na kamenito tlo i potražio kakav-takav zaklon među raštrkanim topolama. Kasiopeja Vit pratila je njegov primer pa su, priljubljeni uz tlo, puzili po oštrom šljunku, tražeći stenu dovoljno veliku da im obezbedi zaklon. Još nekoliko hitaca stiže ka njima. „Ovo postaje ozbiljno”, reče Kasiopeja. ,,Mislis?” Put im je do tada bio monoton. Okruživao ih je najveći skup gorostasnih vrhova na planeti. Tri hiljade kilometara od Pekinga, u najjugozapadnijem kutku kineske Autonomne pokrajine Sindang – ili Severnih oblasti Pakistana, u zavisnosti od toga s kim razgovarate – Krov sveta naleže na spornu granicu koja već dugo uzburkava strasti. To je objašnjavalo prisustvo vojnika. „Nisu Kinezi”, rekla je. „Uspela sam da virnem. Definitivno Pakistanci.” U okrilju nazubljenih snežnih vrhova planina, visokih i do šest hiljada metara, gnezdili su se glečeri i zakrpe od zeleno-crnih šuma i bujnih dolina. Tu su se spajali planinski masivi Himalaja, Karakoruma, Hindukuša i Pamira. Bila je to zemlja crnih vukova, plavog maka, kozoroga i snežnih leoparda. Gde se vile okupljaju, setio se Malon reči jednog drevnog posmatrača. Možda je čak bila i inspiracija za Šangri-La Džejmsa Hiltona. Raj za šetače, planinare, ljubitelje raftinga i skijaše. Nažalost, i Indija i Pakistan polagali su pravo na ovu oblast iako je trenutno bila u posedu Kine, pa su se sve tri vlade već decenijama sukobljavale zbog nje. „Kao da znaju gde smo krenuli”, rekla je. „I ja sam to pomislio.” A morao je i da doda: „Rekao sam ti da je nepouzdan.”Nosili su kožne jakne, farmerke i čizme. Iako su bili na nadmorskoj visini od dve hiljade metara, vazduh je bio neočekivano blag. Možda je bilo petnaestak stepeni Celzijusa, po njegovoj proceni. Srećom, oboje su imali kinesko poluautomatsko oružje i nekoliko rezervnih okvira. „Moramo onuda.” Pokazao je na put iza njih. „Vojnici su dovoljno blizu da nas povrede.” Potražio je u svom fotografskom pamćenju neophodne podatke. Juče je proučavao mape i primetio da se ovo parče zemlje, ne mnogo veće od Nju Džersija, nekada zvalo Hunza, inače nezavisna kneževina više od devet vekova, čija samostalnost je konačno isparila sedamdesetih godina. Svetlooki i svetloputi starosedeoci tvrde da su direktni potomci vojnika Aleksandra Makedonskog, još iz vremena grčke invazije od pre dva milenijuma. Ko će ga znati? Oblast je vekovima bila izolovana, sve do osamdesetih godina, kada je tuda prošao Karakorumski auto-put i povezao Kinu s Pakistanom. „Moraćemo da verujemo da je u stanju da se nosi sa situacijom”, rekla je naposletku. „Bila je to tvoja odluka, ne moja. Idi prva. Pokrivaću te.” Čvršće je stegao kineski poluautomatski pištolj. Nije to bilo loše oružje. Petnaest metaka, prilično precizan. I Kasiopeja je pripremila oružje. Sviđalo mu se to kod nje – uvek spremna za sve. Bili su dobar tim, a zanosna Špankinja arapske krvi definitivno ga je fascinirala. Pojurila je prema skupini kleka. Naciljao je pištoljem preko stene i pripremio se da reaguje i na najmanji pokret. Desno, na zagrobnoj svetlosti koja se probijala kroz mlado lišće, primetio je odsjaj puščane cevi iza debla drveta. Zapucao je. Cev je nestala. Rešio je da iskoristi taj trenutak i krene za Kasiopejom, trudeći se da stena bude između njega i progonitelja. Stiže je i oboje pojuriše napred, koristed drveće kao zaklon. Odjeknu oštra rafalna paljba. Meci su praštali oko njih. Staza je vijugala van zaklona drveća i penjala se strmim ali prohodnim obronkom, držeći se za okomitu stenu na nasipu od odronjenog kamenja. Nije pružala neki zaklon, ali nisu imali izbora. Dalje uz stazu primetio je klisure toliko duboke i strme da je svetlost u njih prodirala samo u podne. Desno od njih otvorio se klanac, a oni su trčali njegovom ivicom. Jarko sunce plamtelo je na drugoj strani, prigušeno crnim zubom planine. Trideset metara ispod, kovitlala se i jurila voda siva od peska, bacajući penu visoko u vazduh. Uzverali su se uz strmu padinu. Primetio je most. Baš tamo gde im je i rečeno da će biti.I nije bio neki most, samo nestabilne šipke uglavljene u stene sa obe strane, između razapet debeli konopci i grede uvezane preko njih. Daščani prelaz se opasno klatio iznad reke. Kasiopeja stiže do vrha staze. „Moramo da pređemo.” To mu se nije dopadalo, ali bila je u pravu. Njihovo odredište nalazilo se na drugoj obali. Pucnjevi odjeknuše u daljini i on se osvrnu. Nigde vojnika. A to ga zabrinu. „Možda ih odvlači na drugu stranu”, rekla je. Nepoverenje ga je pozivalo na oprez, ali nije bilo vremena da analizira situaciju. Stavio je pištolj u džep. I Kasiopeja je uradila isto i zakoračila na most. Daske su podrhtavale od naleta vode ispod mosta. Procenio je da do druge strane ima manje od trideset metara, ali visiće u vazduhu bez ikakvog zaklona i izaći će iz senke na svetlost. S druge strane video se još jedan puteljak koji preko rastresitog šljunka vodi u šumarak. Primetio je statuu, možda pet metara visoku, uklesanu u stenu iznad staze – budistička predstava, baš kao što im je i rečeno. Kasiopeja se okrenu – sa zapadnjačkog lica posmatrale su ga orijentalne oči. „Ovaj most je video i bolje dane.” „Nadam se da će izdržati bar još jedan.” Uhvatila je upleteni kanap koji drži most. I on je jače stisnuo grube niti, a potom doneo odluku: „Idem prvi.” „А razlog?” „Teži sam. Ako izdrži mene, izdržaće i tebe.” „Pošto ne mogu da ti zamerim na rezonovanju”, pomerila se, „samo izvoli.” Prešao je ispred nje, navikavajući noge na ravnomerno podrhtavanje. Ni traga od progonitelja. Odlučio je da je brz korak bolji jer će manje opteretiti daske. Kasiopeja ga je sledila. Kroz huk brzaka probi se novi zvuk. Neki duboki i tupi tonovi. Daleko, ali sve bliže i bliže. Damp! Damp! Damp! Pogleda nadesno i primeti trag senke na stenovitom zidu, na oko kilometar udaljenosti, gde se klanac koji prelaze sastaje s drugom gudurom. Na pola puta, činilo se da se most i dalje drži, mada su se buđave daske ulegale kao da su od sunđera. Dlanove je držao na konopcu, spreman da se čvrsto uhvati ako mu tlo izmakne pod nogama. Udaljena senka postade veća, a onda je zameni jasan oblik jurišnog helikoptera „АН-1 kobra”.Napravljen u Americi, ali nije im donosio spas. Pakistan ih je takođe posedovao, a snabdeo ih je Vašington da bi navodnom savezniku pomogao u borbi protiv terorizma. ,,Kobra” se zaletela pravo na njih. Osim dve elise i dva motora, imala je i topove kalibra 20 mm, protivtenkovske projektile i prateće rakete. Brza poput pčele i jednako okretna. „Ovaj nije ovde da nam pomogne”, čuo je Kasiopeju. Složio se, ali nije bilo potrebe da naglas ističe kako je bio u pravu od samog početka. Uputili su ih na ovo mesto baš iz ovog razloga. Proklet bio taj kučkin sin... ,,Kobra” je otvorila paljbu. Ravnomeran ritam rafala slao je 20-milimetarska zrna na njih. Bacio se na stomak na daske mosta i zakotrljao se, gledajući u Kasiopeju koja je uradila to isto. ,,Kobra” je grmela, a njene turbine su šištale usisavajući suv i razređen vazduh. Meci udariše u most, cepajući drvo i užad s divljačkom žestinom. Usledila je još jedna salva. Bila je usredsređena na tri metra koja su delila njega i Kasiopeju. Video joj je bes u očima, kako poteže pištolj, pada na kolena i puca u pilotsku kabinu. Ipak, znao je da su, zbog ojačanog oklopa i brzine helikoptera od 270 kilometara na sat, šanse da mu nanese štetu jednake nuli. „Lezi dole!”, povikao je. Još jedan rafal iz topa uništio je most između njega i Kasiopeje. U jednom trenutku je konstrukcija od drveta i kanapa postojala, a već sledećeg je nestala u vazduhu u vidu iverja i otpadaka. Skočio je na noge i shvatio da će se ceo most raspasti. Nije mogao da se vrati, pa je potrčao napred duž poslednjih šest metara, čvrsto se držeći za konopce kad je most počeo da pada. ,,Kobra” je prozujala kraj njih ka drugom kraju klanca. Čvrsto se držeći za konopce, Malon je poleteo kroz vazduh kad se most razdvojio i polovine pohrlile svaka ka svojoj strani klisure. Malon je udario o stenu, odbio se i ostao da visi. Nije imao vremena ni da se uplaši. Lagano se podizao, penjući se poslednjih nekoliko metara do vrha. Tutnjava vode i zvuk helikoptera grmeli su mu u ušima. Pogledao je preko provalije tražeći Kasiopeju, nadajući se da je uspela da se popne na drugu stranu. Srce mu se steglo kada je primetio da visi sa ostatka mosta koji se ljuljao i udarao o strmu liticu. Želeo je da joj pomogne, ali ništa nije mogao da uradi. Bila je udaljena od njega trideset metara, a delio ih je vazduh. Podižući se, ,,kobra” se oštro zaokrenula unutar kanjona, a potom se ponovo okomila na njih.„Možeš li da se popneš?”, povikao je nadvikujući se s vodom i helikopterom. Odmahnula je glavom. ,,Probaj!”, povikao je. Izvila je vrat prema njemu. „Gubi se odavde.” „Ne idem bez tebe.” ,,Kobra” je bila na oko kilometar od njih. Top će se svakog časa ponovo oglasiti. „Penji se!”, vikao je. Jedna ruka posegnu da se uhvati za dasku. Potom je s petnaest metara visine pala u uskovitlanu vodu. Koliko je duboka, nije znao, ali stene, koje su virile duž korita, nisu mu nudile nikakvu utehu. Nestala je u uzavreloj vodi, koja je sigurno bila ledena budući da se napajala planinskim snegom. Čekao je da izroni. Negde. To se nije desilo. Zurio je u razulareni sivi kovitlac, čija se moćna struja penila noseći sa sobom mulj i kamenje. Želeo je da skoči za njom, ali shvatio je da je to nemoguće. Ni on ne bi preživeo takav pad. Stajao je i posmatrao, ne verujući svojim očima. Nakon svega što su preživeli u poslednja tri dana. Kasiopeje Vit više nije bilo.DEO PRVI TRI DANA RANIJE1 KOPENHAGEN, DANSKA UTORAK, 15. MAJ 12:40 PO PODNE Koton Malon ukucavao je veb-adresu drhtavim prstima. Kao ni telefonski poziv usred noći, ni anonimno pismo nikada nije donosilo ništa dobro. Poruka je stigla pre dva sata. Dok je završavao neke poslove van knjižare, radnica je primila koverat, ali zaboravila je da mu ga preda i setila se tek pre nekoliko minuta. „Žena nije pomenula da je hitno”, rekla je u svoju odbranu. „Koja žena?” „Kineskinja, odevena u predivnu barberi suknju. Rekla je da kovertu predam isključivo vama.” „Spomenula je moje ime?” „Dva puta.” Unutra se nalazio list sivog, glatkog papira na kojem je bila odštampana veb-adresa sa sufiksom ,,tačka-org”. Smesta je istrčao uz četiri niza stepenica do stana iznad knjižare i seo za laptop. Završio je s kucanjem i čekao dok se monitor zatamnjivao, a potom se na njemu pojavila nova slika. Prozor za video-vezu ukazivao je da će prenos podataka biti uživo. Veza se uspostavila. Pojavilo se telo položeno na leđa, ruku podignutih iznad glave, sa zglobovima na rukama i nogama vezanim za nešto što je ličilo na tablu iverice. Telo je bilo pod uglom tako da se glava nalazila niže u odnosu na stopala. Osoba na monitoru imala je peškir obmotan oko glave, ali bilo je očigledno da je to žena. „Gospodine Malone.” Glas je bio elektronski izmenjen, sakrivajući visinu i boju. „Čekali smo vas. Niste se baš žurili, zar ne? Želim nešto da vam pokažem.”Na ekranu se pojavio maskirani čovek s plastičnom kofom. Posmatrao je kako se voda izliva na peškir obavijen oko ženinog lica. Telo joj se uvijalo dok se borila da oslobodi ruke i noge. Znao je šta se dešava. Tečnost je natapala peškir i neometano joj tekla u usta i nos. U početku može da udahne malo vazduha – grlo se steže udišući i malo vode – ali to potraje svega nekoliko sekundi. Potom proradi prirodni mehanizam kontrakcije ždrela i gubi se kontrola. Glava joj je bila nagnuta tako da gravitacija produži agoniju. To je poput davljenja bez potapanja. Čovek je prestao da sipa vodu. Žena je nastavila da se otima. Ova tehnika poticala je još iz doba inkvizicije. Bila je veoma cenjena budući da nije ostavljala tragove, a jedina slaba strana je baš ta izuzetna surovost ove tehnike – toliko je gruba da žrtva smesta prizna bilo šta. Malon ju je jednom čak i iskusio, pre mnogo godina, na obuci za agenta Magelan Bileta. Svi regruti morali su kroz to da produ kao deo obuke preživljavanja. Njegova agonija bila je pojačana averzijom prema sputavanju. Vezani udovi i natopljen peškir izazvali su nepodnošljivu klaustrofobiju. Setio se javne debate od pre nekoliko godina na temu da li simulacija davljenja predstavlja mučenje. I te kako je predstavljala. „Evo zašto smo kontaktirali s vama”, rekao je glas. Kamera je zumirala peškir obavijen oko ženinog lica. U kadru se pojavila ruka, sklonila natopljeni peškir i otkrila Kasiopeju Vit. „O ne”, promrmlja Malon. Naježio se od straha. Zavrtelo mu se u glavi. Ovo nije moguće. Ne. Trepnula je da bi sklonila vodu iz očiju, ispljunula malu količinu i povratila dah. „Ne daj im ni jednu jedinu prokletu stvar, Kotone. Nista.” Opet su joj na lice bacili natopljeni peškir. „To ne bi bilo pametno”, rekao je kompjuterizovani glas. „Pogotovo ne za nju.” „Možeš li da me čuješ?”, rekao je u mikrofon laptopa. ,,Naravno.” „Da li je ovo neophodno?” „Kada ste vi u pitanju? Mislim da jeste. Vi ste čovek vredan poštovanja. Bivši visokoobučeni agent Ministarstva pravde.” „Ja sam prodavac knjiga.” Glas se zacereka. „Nemojte da mi vređate inteligenciju i nemojte dodatno da rizikujete njen život. Želim da vam bude kristalno jasno šta je ulog.”„А ti bi trebalo da budeš svestan da ću te ubiti.” „Do tada će gospodica Vit biti mrtva. Zato prestanite da se razmećete hrabrošću. Želim ono što vam je dala.” Video je da je Kasiopeja ponovo počela da se otima, a glava joj se ispod peškira pomerala levo-desno. „Ne daj mu ništa, Kotone. Ne šalim se. Dala sam ti to da bi bilo bezbedno. Nemoj mu ništa dati.” Peškir su ponovo polili vodom. Utihnula je dok se borila za vazduh. „Donesite taj predmet u Tivoli gardens, u dva sata po podne, budite ispred kineske pagode. Neko će stupiti u kontakt s vama. Ukoliko se ne pojavite...” Glas je na trenutak utihnuo. „Mislim da možete da zamislite posledice.” Veza se prekinula. Naslonio se na stolicu. Kasiopeju nije video više od mesec dana, a nisu se čuli više od dve nedelje. Rekla je da ide na put ali, tipično za nju, nije mu saopštila detalje. Njihov odnos teško da je mogao i tako da se nazove. U pitanju je bila privlačnost koju su oboje prećutno priznavali. Začudo, smrt Henrika Torvaldsena ih je zbližila i proveli su mnogo vremena zajedno u nedeljama koje su usledile nakon njegove sahrane. Bila je jaka, pametna i hrabra. Ali simulacija davljenja? Pitao se da li je ikada iskusila tako nešto? Želudac mu se stezao dokju je gledao na monitoru. Iznenada je shvatio da njegov život neće biti isti ukoliko se toj ženi bilo šta dogodi. Morao je da je pronađe. Ali postojao je problem. Očigledno je bila prisiljena da uradi sve da bi preživela. Ovog puta je, izgleda, zagrizla više nego što može da proguta. Ništa mu nije ostavila. Nije imao pojma na šta su ona i njen tamničar mislili.2 ČUNGKING, KINA 8:00 PO PODNE Izraz lica Karla Tanga nije odavao njegove misli. Nakon skoro tri decenije vežbe, savladao je tu veštinu do savršenstva.„Kojim ste povodom došli ovoga puta?”, upitala ga je doktorka. Bila je žena odlučnog izraza lica, krutog držanja i ravne crne kose, kratko podšišane u proleterskom stilu. „Tvoja mržnja prema meni nije oslabila?” „Ne gajim neprijateljstvo prema vama, ministre. Tokom vaše poslednje posete jasno ste mi stavili do znanja da vi donosite odluke, bez obzira na to što ja vodim ovu ustanovu.” Ignorisao je njen uvredljiv ton. „I kako je naš pacijent?” Prva bolnica za infektivne bolesti, smeštena u predgrađu Čungkinga, brinula je o gotovo dve hiljade pacijenata koji su bolovali od tuberkuloze ili hepatitisa. Bila je to jedna od osam ustanova raštrkanih širom zemlje, a svaka od njih bila je sumoran građevinski kompleks od sive cigle, okružen zelenim ogradama – mesto gde su zaraženi mogli biti bezbedno izolovani. Visok nivo bezbednosti činio ih je idealnim i za smeštaj bolesnih zatvorenika kineskog kaznenog sistema. Jedan od njih bio je i Đin Džao, koji je pre deset meseci dobio izliv krvi u mozak. „Leži u krevetu, kao i prvog dana kad ste ga doveli”, odgovorila je doktorka. „Drži se života. Mozak mu je nepovratno oštećen, ali, po vašem naređenju, nije dobio nikakvu terapiju.” Znao je da ona mrzi što joj nameće svoj autoritet. Nije više bilo Maovih poslušnih „bosonogih lekara”, koji su, po zvaničnoj verziji, svojevoljno živeli među masama i revnosno brinuli o bolesnima. Iako je ona bila upravnik ustanove, Tang je bio ministar nauke i tehnologije, član Centralnog komiteta, prvi potpredsednik Komunističke partije Kine i prvi potpredsednik Vlade Narodne Republike Kine – po rangu niži samo od predsednika i premijera. „Као što sam ti i prethodni put saopštio, doktorko”, rekao je, „to nije moje naređenje, već direktiva Centralnog komiteta kojem smo se i ti i ja zakleli na vernost.” Izgovorio je ove reči ne samo da bi ih čula ta budalasta žena već i
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks