Lj e r slatka osveta

58 pages
13 downs
109 views

Extension: PDF

Please download to get full document.

View again

of 58
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Share
Description
SLATKA OSVETA GEORGIA LE CARREPrevod i obrada Ljubavni erotski romaniPROLOG Devojka se zagledala kritički u svoj odraz u ogledaju, ispran i uzbuđen. Njena kosa je…
Transcript
SLATKA OSVETA GEORGIA LE CARREPrevod i obrada Ljubavni erotski romaniPROLOG Devojka se zagledala kritički u svoj odraz u ogledaju, ispran i uzbuđen. Njena kosa je uvijena, na očima ima samo senku, a obukla je prelepu novu, plavu, svetlu haljinu sa mašnom oko struka, ali znala je da nije lepotica. U to je bila sigurna. Njen nos je bio prevelik i usta previše široka i ispunjena metalom. Bila je prekrivena i slojem sala, barem kako je njena majka to umela da kaže. Naočare su joj pokrivale najbolje sredstvo: njene oči. Bile su ogromne i napravljene od najsjajnije zelene tečnosti. Ni nagoveštaj zlaćkastoj ili smeđoj boji da kvari tu spektakularnu lepotu. Trepavice su joj bile velike, kao kod očiju nevine dece. Kada je čula buku sportskog automobila kako se približava prilazu, zamrzla se i odjednom je osetila strah. Leptiri u stomaku su joj poludeli. Skoro da se upiškila od uzbuđenja. Otrčala je do prozora da pogleda. „Sveta Majko, izašao je iz auta sa gomilom cveća!”, vrisnula je od uzbuđenja. Došao je. On je zaista, zaista došao po nju. Deo nje nije verovao da će doći. Odsutno je skinula naočare i odložila ih na stolu ispunjenom knjigama. Imala je dosta knjiga. One su joj sigurnije nego ljudi. Krenula je do vrata svoje spavaće sobe i sačekala, najbolje bi bilo da je majka pozove. Nije htela da on pomisli da je suviše nestrpljiva ili previse očajna. „Sky, Miko je ovde”, majka ju je nazvala sa dna stepenica. Sky je otvorila vrata, uvukla stomak i izašla. Koliko je mogla, trudila se da hoda uzdignuto i pravo. Miko i majku videla je kao dve zamagljene siluete koje stoje na dnu stepeništa i čekaju je. Kada je stigla do pretposlednjeg stepenika lice njeno majke se izoštrilo. Posmatrala je ćerku veoma zabrinuto. Od kada je Sky umro otac prošle godine, njena majka se promenila, postala je plašljiva i povučena.Stidljivo, Sky se okrenula ka Miku. I vau! Vau! Bio je toliko božanstven da je izgubila moć govora. Osećala se potpuno preplavljeno u društvu jednog od najzgodnijih dečaka u školi. Sve što je mogla da uradi, bilo je samo da gleda u njega kao da je najtoplija, najbolja stvar na celom svetu. Mogao je da ima bilo koju, ali je odabrao i pitao nju. Osećala se kao da će se otopiti. Sky je bila opsednuta Mikom od prvog trenutka kada ga je videla izdaleka. Njena majka je to odbacila kao devojačku simpatiju, ali Sky je bila ubeđena da je to ljubav. Bila je sigurna da je duboko i nepovratno zaljubljena u njega. Ispisivala je njegovo ime na unutrašnjosti njenih domaćih zadataka i svakodnevno maštala o njemu satima. To je bila glupa, opsesivna, divna, uzbudljiva fantazija koja bi dovodila do ničega, sve do prošle nedelje, kada je iznenada pozvao na žurku njegovih prijatelja. Prošle nedelje su je i nekoliko drugih momaka, koje primetila do sad, pozvali da izađu. Gledala se u ogledalo i pitala da li je počela da se menja, da li nekako postaje atraktivna ali je ogledalo reklo NE! Sišla je i poslednji stepenik i stala je pored Mika budalasto mu se nacerivši. „Pa deco, lepo se provedite napolju. Hoćeš li je vratiti do 22h kući?”, njena majka je upitala. „Naravno gospođo Johnson.” Okrenuo se ka Sky i nasmejao srceparajućim osmehom. Sky je pomislila da će se istopiti tamo na licu mesta. Srce joj je tako ubrzano lupalo da je bila sigurna da može da ga čuje. Napolju, otvorio joj je vrata svog elegantnog automobila, Cobra, i pažljivo je sela. On joj se osmehuje jednim od onih megavatnim osmehom i startuje motor. Vozio je u tišini i brzo. Kroz prozor je ugledala ogromnu vilu u kojoj se održavala žurka, ugasio je motor a ona se okrenula ka njemu. „Hvala ti puno Miko što si me pozvao na žurku. Nikada nisam zamišljala da bi me ikada zapazio, a kamoli pozvao. Ovo je najsrećnijidan u mom životu”, izbrbljala se i iznenada pocrvenela, stideći se svoje smelosti. Miko se namrštio a onda je pogledao kao da je vidi prvi put. Zbunjen, podigao je ruku i zataknuo joj kosu iza ušiju izlažući joj dugo grlo. Zadrhtala je, nagnuvši bradu uvis videla je nebo puno zvezda. Nije ih jasno videla bez naočara, izgledale su poput sićušnih otvora na crnom nebu kroz koje se sjajno belo svetlo razliva. Spustila je pogled do njegovih očiju i primetila da je posmatra od udubine vrata do usana. Na trenutak joj se činilo da će je poljubiti - okrenuo je lice ka njoj, a ona se zabrinuta zbog pirsinga u ustima - ali onda se njegov izraz promenio. Izgledao je kao da je nešto šokiralo. “Lepa si”, tiho joj je šapnuo. Na te njegove reči pocrvenela je još vise. Miko se okrenuo ka napred i zagledao kroz vetrobransko staklo. Nekoliko sekundi je bio tih a ona je prosto zurila u njega. Nikada ranije nije izašla sa nekim dečkom, nije znala šta treba da uradi ili šta da kaže. “Znaš šta? Hajde da ne idemo na ovu zabavu? Hajde da samo odemo do grada na hamburgere i koka kolu i da se bolje upoznamo?” Njeno lice poprimilo je razočaravajući izraz. Nikada ranije nije bila na zabavi. Njen život je bio ograničen, njeni roditelji i njene knjige. Nije imala prave prijatelje. Preselili su ovde pre dve godine i dalje se osećala kao stranac u ovom malom gradu od pet hiljada ljudi. “Predomislio si se”, rekla je tupo. “Stidiš se što će te tvoji prijatelji videti sa mnom”. “Naravno da ne”, porekao je vatreno. Ona tužno odmahnu glavom i reče, “sve je u redu, ne moraš da objašnjavaš.” “Sranje”, promrmljao je sebi u bradu. “Žao mi je”, rekla mu je i spustila glavu kako bi se sakrila od njega. Okrenuo se prema njoj, uhvativši joj obraze obema rukama primorao je da je pogleda. “Nemoj da ti bude žao Sky, nije do tebe”, rekao je žestoko.Ona se ozari na to. “U redu, idemo onda do grada. Radije bih burger i koka-kolu sa tobom nego da idem na zabavu, u svakom slučaju.” Toplo mu se nasmešila. Istini za volju, njoj nije smetalo što ne ide na zabavu, hamburger i kola su bili kao da joj se san ostvaruje. Bilo joj je glupo da to prva predloži. To je samo njen ponos mogao biti povređen. Ona nije bila lepa. I to je bilo to. Spustio je ruke dole i na trenutak pogledao u njih. “Dobro”, polako je rekao, “idemo unutra na 5 minuta i odlazimo odatle.” Ona razvuče osmeh od uva do uva. Nije joj odvratio osmehom, izgledao je gotovo uplašen. Otvorio joj je vrata automobila i pružio ruku da pomogne dok izlazi iz auta. Stavila je ruku u njegovu i osetila toplotnu moć u njoj. Pustio joj je ruku ali su nastavili da hodaju jedan pored drugog. Na vratima je udahnuo duboko i pogledao je. Gledala ga je usijanih očiju. Otvorio joj je vrata i ušli su unutra. Nikada nije bila na zabavi u tako dobroj kući, sve je posmatrala sa strahopoštovanjem. Sky je odmah prepoznala neke devojke iz škole, popularne navijačice Vampira koje ističu svoju moć ponižavanjem i ismevanjem manje bogatih devojaka. Nije dozvolila sebi da misli o tome, ali one su zlatne devojke koje obično izlaze sa Mikom, one gipkog tela i besprekornog lica. Jedna od njih, plavuša, buljila je u njih dvoje kao da je htela da joj priđu. Miko je uhvatio Sky za ruku i počeli su da se provlače kroz gužvu. Jednom ili dva puta ga je neko pozvao, ali on je samo mahnuo rukom i brzo je povukao ka zadnjem delu kuće. U hodniku, gde nije bilo toliko navijača, okrenuo se a još uvek hodajući brzo rekao: “hajde, idemo da uzmemo piće.” Primetila da je napetiji nego u kolima. “Hajde”, Miko je pozvao kada je zaostala malo. Kad su se našli u kuhinji pitao je šta bi želela da popije. “Pivo”, iako zaista pivo ne voli da pije. “Ima i voćni punč ako vise voliš?” Ona zahvalno klimnu glavom.“Ostani ovde i ne mrdaj”, naredio je stavljajući je u uglu gde nije bilo nikoga i gde je niko neće videti. Gledala ga je dok je ostavlja i odlazi po piće. Stajala je tamo, bilo joj je neprijatno i nelagodno kada je plavuša od malopre krenula prema njoj. Plavušine oči su odasijale zlobom. “Dakle, ko si ti?” upitala je nadmeno dok je žvakala žvaku. “Sky.” “Sky šta?” grupo upita. “Zašto? Zašto ti treba moje prezime?” “Zato jer moramo da znamo ko će biti pobednik” “Pobednik?” “Da, kraljica nakaza.” Krv se povukla sa Sky lice. Plavuša je pohlepno posmatrala. Na način na koji zmija gleda pacova kada potone očnjake i ubrizga otrov. “Ti želiš da tvoja pratnja pobedi, zar ne?” Sky se fokusirala na lepo lice ispred sebe. Ne dozvoli joj da bude bolja od tebe Sky. Ne dozvoli joj da pobedi, ponavljala je u sebi. “Johnson, moje ime je Sky Johnson” , rekla je polako. Glas joj je zvučao dalek ili kao da je pod vodom. “Kul. Srećno”, plavuša odgovori i produži dalje. Sky je tumara od ugla do ugla. Bila su zatvorena vrata pored nje. Otvorila ih je i izašla van. Počela je da trči preko dvorišta dok joj je u ušima bubnjalo a suze tekle i kvasile plavu haljinu. Nastavila je da trči i trči.1. Sedam godina kasnije… Okrenula sam se sa blagajne i zakucala direktno u zid, barem sam tako osetila ja, ali u stvari to su bile grudi, čvrste i jake muške grudi. Velike, moćne ruke su me obgrlile i uhvatile za nadlaktice kako bih povratila ravnotežu. Za trenutak to je bilo u redu. Imala sam spremljeno izvinjenje sa uvežbanim osmehom i rečima: Žao mi je. Ali kada su mi oči prešle preko njegovih ramena do lica ceo moj svet se okrenuo, mozak mi je vrištao. Ne! Ne! Ne! Ne! Nema jebene šanse! Ne posle ovoliko vremena! Otvarala sam i zatvarala usta kao neka glupa zlatna ribica u akvarijumu. Tupavo zurila sam u divlje, lepo lice, čvrsto utisnuta usta, tamno crne oči, ravne obrve i čvrsto stisnutu vilicu - Bože, dečak je postao muškarac, poražavajuće seksi muškarac. Jedan, racionalni deo mozga zašišta da mi je zaista žao, ali sada nisam mogla da izgovorim to. Jebeno nisam mogla. Osećala sam se kao jelen pred farovima, samo sam zurila u njega dok su njegove oči i dalje bile ravnodušne. Dlanovima sam naslonjena na njegove grudi čvrste poput kamena. Njegova blizina deluje na mene poput leka, ošamućuje me. Na brzinu sam se pomakla od njega kako bih se sabrala. Vremenom simpatija iz detinjstva postaje simpatična na smešan način, ali naravno nikad ga nisam pustila da ode iz mog sećanja. Odvratila sam pogled od njegovih magnetnih očiju, snežno bele košulje, dole niz odelo boje uglja koje mu se savršeno pripija uz telo. Skupo. Impresivno. Seksi. Nikada ga do sad nisam videla ni u čemu osim u crnoj kožnoj jakni i farmerkama. Njegov miris je tako muževan. „Jesi li dobro“, upitao je.Oh Bože! Njegov glas, bio je daleko impresivniji nego što sam ga pamtila. Tada mu je bio pun hrabre i mladalačke arogancije, a sada, promeni se u dubok, muževan i šarmantan od koga gaćice same padaju. Sigurno sam klimnula glavom u znaku potvrđivanja. Njegove ruke su me i dalje pridržavale oko nadlaktica, što mi je i bilo drago jer su mi se kolena pretvorila u žele. Podigla sam oči nazad na njegovo lice koje je i dalje bilo ravnodušno a crne oči sužene. „Da li ja tebe poznajem?“ Sranje. Bilo je sada ili nikad. Uvukla sam dah duboko u pluća i moj mozak kao da se uključio u rad. Brzo sam odmahivala glavom levo-desno. „Ne, ne mislim da je tako“, bubnula sam brzo. Kao da se nešto u vazduhu između nas promenilo. Pogledom je prodirao u mene. Instinktivno sam se pomaknula korak unazad i on je spustio svoje ruke. Greška! Velika jebena greška! Kolena su mi i dalje bila žele i pala sam dole. Uhvatio me je i podigao i učinilo mi se kao da mu je lice poprimilo neobičan izraz. Puls mi je naglo skočio. „Da li ste sigurni da ste dobro?“, upitao je zabrinuto. Klimala sam glavom i bila svesna da je moje ponašanje krajnje čudno i bez opravdanja, od prvog trena kad sam ga videla. „U redu je, ja sam... samo sam trudna.“ Nakon mog odgovora kao da mu je neka senka prešla preko očiju. Udisala sam nesigurno i lice mi je buknulo zbog ove izrečene laži. Jake ruke vodile su me do visoke stolice kod izloga. Sela sam i stavila dlan na hladno staklo. Pognula sam glavu i kao budala gledala u njegove cipele. Crna polirana koža visokog sjaja. Šta do đavola on radi na mom terenu? Podigla sam glavu „Dobro sam sada, hvala vam na pomoći.“ „Ne, čekaću ovde dok se ne oporavite u potpunosti“ ovog puta glas mu je bio oštar. Progutala sam knedlu u grlu; „Ne zaista, možete ići, hvala vam. Iskreno, dobro sam.“On je oklevao... „Da li želiš da pozovem nekoga? Tvog supruga možda?“ Odmahnula sam glavom tako snažno da sam osetila vrtoglavicu. Spasilo me je zvono, moj mobilni je pozvonio i došlo mi je da ga poljubim. Očajnički sam ga potražila po torbi drhtavih ruku, bez gledanja u ekran javila sam se. „Hej ti“ rekla je moja sestra, zove iz Njujorka. „Da, na putu sam ka nazad“ rekla sam i brzo prekinula poziv. Sa osmehom sam pogledala neverovatno zgodnog muškarca pored mene, grčki bog oluje. „Zovu iz kancelarije, devojke čekaju svoju kafu. Mislim da je bolje da krenem. Hvala ti za svu pomoć.“ Skočila sam sa stolice, sačekala malo da povratim ravnotežu. Da, sve je dobro. Lažnim osmehom mu mahnem, zaobiđem ga i odem do table sa porudžbinama. Moj zahtev je već spakovan i spremljen u kartonskim držačima. Dohvatim kafe i bez okretanja odlazim iz kafeterije. Izađem na ulicu i ubrzam korak. Na kraju bloka skrenem u malu ulicu i naslonim se na zid. Pažljivo, spustim kafu na tlo. Ruke su mi se toliko tresle da sam morala da ih stiskam kako bi se umirile. Nasuprot meni bila je zgrada i sa natpisom: Barrick&Sons, sertifikovano ovlašćeno računovodstvo, crni-krem okvir, staromodan a pouzdan. Kažu da sećanja iz detinjstva nikada ne bivaju izgubljena. Još uvek mogu da osetim miris pečenog hleba, pčelinji vosak, stare drvene podovi i kako je piti sveže toplo mleko direktno iz krave. I Miko. Osetila sam suze koje me peku u očima, zagledala sam se u znak preko puta i pustila ih niz lice. „Jebi ga!“ opsujem u potrazi za maramicom u torbi da bih izduvala nos. Emotivno, osećam se totalno potrešeno. „Šta sada?“2. Vratila sam se u kancelariju smirenija ali i dalje ispunjena nemirnom nelagodnošću. Nisam mogla da shvatim šta je radio milja daleko od kuće u mom lokalnom kafiću. Stavila sam Natashi, našoj recepcionarski, njenu kafu na sto. „Da li si plakala?“, upitala je uznemireno. „Imam malo prašine na mojim kontaktnim sočivima“, objasnila sam joj i krenula prema liftu. Zaustavila sam se kod Jeninog stola i ostavila joj kapućino. „Šta je sa tobom? Izgledaš kao da si videla duha Sky?“ Bila je u pravu, upravo sam videla duha iz prošlosti. Mislila sam da ga nikada više neću videti. Osmehnula sam joj se slabašno. „Nisam dobro spavala noćas.“ Okrenula sam se i pošla ka svojoj kancelariji. „Hej znaš one misteriozne pregovore o kupovini naše firme? Gotovo je, neka američka firma. Glavni šef je u gradu i svi ćemo dobiti priliku da ga upoznamo u 14h u zelenoj sobi.“ Krv mi je prostrujala telom. Kolike su mi bile šanse? „Ko je on?“ „Miko Barokas.“ „U redu.“ Krenula sam polako u svoju kancelariju. Neverovatno je da će nakon toliko vremena ponovo ući u moj život. Ušla sam u svoju kancelariju, sela, spustila torbicu i pokušala da mislim. Da rezimiram situaciju. Može li to biti slučajnost? Jedna od onih bizarnih situacija koje se dešavaju ponekad - neko želi da kupi Toyotu 2.2 šljiva boje i sutradan čovek kog je jednom sreo pozove ga govoreći mu da želi da proda svoju Toyotu 2.2 šljiva boje. Glupa sreća samo, slučajnosti i slučajni događaji sudaraju se kao balvani u reci. Mora da bude to. Jedno je sigurno, definitivno me nije prepoznao. Niko iz moje prošlosti nije. Ne nakon svih plastičnih operacija koje sam uradila.Jedva sam prepoznala sebe. Veliki nos je nestao i na njegovom mestu je sada mali i prćast. Dakle: ako sam imala nekakav strah od prepoznavanja od onog dana kada me je odveo na žurku - pamćenje mi je iznenađujuće sveže i gorko - sve što je trebalo da uradim je da iskuliram. On će biti samo na tom jednom sastanku gde ćemo predstaviti sebe. Nakon toga, avion će odleteti visoko kao i on sa njim, nestaće. Miko Barokas imao bitnije i važnije stvari da radi, nego da se bavi sa mnom, uz firme koje je osvojio. Uzela sam telefon i nazvala sestru. „Šta je do đavolo bilo ono malopre?“ zahtevala je da zna. „Stajala sam pored Miko Barokas kad si zvala.“ „Šta?“ toliko je glasno viknula da sam morala da odaljim slušalicu od uveta „Naletela sam na njega u mojoj lokalnoj kafeteriji.“ „Nema šanse!“ „Hmmm...“ „Jesi li ok?“ „U šoku sam.“ „Da li te je kopile prepoznalo?“ „Naravno da ne. Pucala bih u sebe da jeste. Devojka koje se seća je debela, tamnokosa, velikog nosa i sa metalnom protezom na zubima.“ „Ali šta je za ime Boga on radio u tvom kafiću?“ „Kupili su moju firmu.“ „Vau! Jebeno loša sreća.“ Uzdahnula sam. „Da li ćeš raditi za njega?“ „Ne mislim tako, ali on drži sastanak upoznavanja danas popodne.“ „Ideš?“ „Moje odsustvo biće mnogo upadljivo. Ušunjaću se tiho i naći mesto pozadi u zadnjem redu sobe.“ „Ime si promenila, ali prepoznaće te po prezimenu.“„Prvo, Willow, ne mislim da je ostavila ikakvog utiska ona žurka na njega. Kladim se na svoju celu mesečnu platu da je on na to totalno zaboravio. A ako u nekom slučaju on ima izuzetnu memoriju koja mu omogućava da zapamti svako ime koje je u svom životu čuo, Johnson je zapravo drugo najčešće prezime u Americi, tako da sam prilično sigurna i sa tim.“ „Leksi?“ „Da?“ „Nisi više... hm... nije ti stalo do njega više, zar ne?“ „Šališ se? Mrzim ga!“ „Ok. Dobro. Samo proveravam.“ Nastala je pauza pre nego što je pitala, „Kako je Nigel?“ „Dobro“, brzo odgovorih. „Oh, bolje je da se vratim nazad na posao. Zvaću te sutra i ispričati ti kako je prošao sastanak.“ „Srećno dušo.“ Sedela sam i zurila u telefon kao da je bio škorpija. Sranje! Nisam dugo ništa čula o njemu. Bio je pravi pakao videti ga. Način na koji sam odreagovala videvši ga bio je više od šoka. Pokrila sam lice rukama. Sat je pokazivao 11h. Imala sam još samo 3 sata do susreta. Uzela sam slušalicu i pozvala. „Zdravo dušo“, rekao Nigel. „Ćao“, tiho sam rekla. „Da li je sve u redu?“ „Mmmm... samo sam htela da ti čujem glas.“ Glas mu se produbio. „Oh draga, koliko sam dugo čekao da to kažeš.“ Odmah sam osetila ubod krivice. Ne volim ga i to što sam uradila bilo je okrutno. Imam osećaj da mi život izmiče kontroli. Stezala sam slušalicu i zatvorila oči. „Vodim te na večeru večeras“, rekao je veselo. „To bi bilo lepo.“ „Gde bi volela da ideš? Napraviću rezervaciju.“ „Mogu li da razmislim i pozovem te kasnije Nigel?“ „Naravno.“„U redu, čujemo se uskoro.“ „Leksi?“ „Da?“ „Ništa, reći ću ti večeras.“ „Ok, čujemo se kasnije.“ „Ćao draga.“ Poklopila sam slušalicu i zagledala se kroz prozor. Telefon mi je pozvonio. Duboko sam udahnula i pritisnula tipku, glas Janey Masters ispunio je kancelarijski prostor. „Dođi ovamo, možeš li?“ „Odmah dolazim Janey“ Janey Masters je visoka, mršava i veoma šik devojka. Ima sjajnu bob frizuru, usne kao naslikane i French red nokte. Odlučila je pre mnogo godina da zadrži samo mali deo duše. „Zatvori vrata“ , rekla je, ne podižući pogled sa papira na stolu. Zatvorila sam vrata i krenula napred. „Da li ste videli e-mail o današnjem upoznavanju Miko Barokas? „Ne ali mi je Natalie ispričala o tome.“ Podigla je glavu. „Preduzimanje je mač sa dve oštrice. Malo čudno ako mene pitate. Da li ste čuli nešto ili znate nešto o vinovoj lozi?“ Odmahnula sam glavom. „Dobro. Pa, da li bi otišla malo ranije i sačuvala mi mesto u prvom redu?“ Ugrizla sam se za usnu. Sranje. Propao je moj plan da se ušunjam i sakrijem negde pozadi. „Naravno.“ „Hvala ti“, rekla je i ponovo se posvetila poslu. Stajala sam ispred nje nesigurno. „Da li ti je trebalo još nešto?“ „Ne, možeš da ideš sada.“ Iskreno, mogla je ovo da mi kaže i preko telefona. Ponekad, ne osećam se kao zaposlena već kao njena girl Friday, sa njenim stalnimnastojanjima da odem po njen ručak ili da joj pokupim stvari sa hemijskog čišćenja.3. Zatvorila sam vrata njene kancelarije i krenula u toalet. Nije bilo nikog drugog pa sam spustila dlanove na pločice na zid i posmatrala sebe u ogledalu. Bila sam bleda ali nisam mogla da dešifrujem svoj pogled u očima. Mogla je biti mržnja koliko i bol ili užasna, užasna ljubav. Sve vrste nepoznatih emocija divljaju u meni. Pomerila sam se od ogledala i daleko od sopstvenog izraza. Nisam imala čega da se plašim ili stidim. Nisam ja ta koja se ponašala loše. Možda je bio prelep ali je takođe
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks