Kraljevstvo snova podji sa mnom pdf

273 pages
16 downs
212 views

Extension: PDF

Please download to get full document.

View again

of 273
All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
Share
Description
Kraljevstvo snova&KnjigotekaKRALJEVSTVO SNOVAPoÄ‘i sa mnomKraljevstvo snova & Knjigoteka2Kraljevstvo snova&KnjigotekaPrvo poglavlje Ovog jutra…
Transcript
Kraljevstvo snova&KnjigotekaKRALJEVSTVO SNOVAPoÄ‘i sa mnomKraljevstvo snova & Knjigoteka2Kraljevstvo snova&KnjigotekaPrvo poglavlje Ovog jutra svetlo je savršeno. Podigla sam moj Canon do lica i pritisla dugme. Klik. Puget Sound je bio prekriven bojama: roze, žuta, plava, i na trenutak kao da je i vetar stao. Talasi nežno udaraju o betonski bedem pred mojim nogama i ja se gubim u lepoti koja se prostire preda mnom. Klik. Okrećem se na levo i vidim mladi par kako šeta. Alki plaza u Sijetlu je prilično pusta, osim nekoliko “die hards” ili onih koji pa te od nesanice kao što sam ja… Mladi par se udaljava od mene,ruka u ruci, smešeći se jedan drugom, i ja podižem aparat ka njima, klik. Zumiram njihove ruke u zagrljaju i klikćem još malo,fotograf u meni poštuje njihov intiman trenutak na plaži. Udišem slan vazduh i bacam još jedan pogled ka Sound-u dok brod sa crvenim jedrima nežno klizi niz vodu.Jutarnji zraci sunca tek što su počeli da se probijaju oko njega i ja dizem kameru da uhvatim taj trenutak. “Šta to,dođavola radiš?” Okrenuh se ka zvuku ljutitog glasa i zagledah u oči plave kao odraz blistavog jutarnjeg mora.Okružene veoma, veoma, ljutitim licem, ne malo ljutim. Besnim. “Izvini?” Promrmljah, jedva nalazeći glas. “Zašto me dođavola ne ostavite na miru?!” Veoma zgodan stranac ispred mene se tresao od besa i ja instiktivno koraknuh u nazad, mršteći se, sada već besna na njega. Šta dođavola? “Ja vam nisam smetala.” rekoh srećna što mi glas jače zvuči usled ljutnje, i udaljih se još jedan korak unazad. Očigledno je gospodin prelepe plave oči i sexy lice grčkog boga prolupao! Na žalost on je nastavio da mi se približava i panika je već počela da me hvata! “Dosta mi je više toga da me pratite, misliš da nisam primetio? Daj mi fotoaparat!” Pružio je svoju ruku sa dugim prstima i moja usta su se otvorila u šoku. Pribila sam fotoaparat uz grudi i zaštitila rukama.3Kraljevstvo snova&Knjigoteka“Ne.” Moj glas je začudo bio miran i želela sam da pogledam okolo u kom pravcu mogu pobeći ali nisam mogla da skrenem pogled sa njegovih očiju boje mora. On proguta, suzivši oči i dišuci teško. “Ne mozeš imati moje slike!” Ko je dođavola ovaj tip? Okrenuh se da pobegnem ali me on zgrabi i okrenu ka sebi grabeći za mojim fotoaparatom. Počinjem da vrištim, ladno ne verujem da će me neko pokrasti praktično ispred kuće, u tom trenutku on me pusta spusta ruke na kolena, presavijen u struku i tresući se. Gospode! Krećem unazad, spremna da pobegnem, kad on držeći glavu dole i ruke preko očiju reče, “Čekaj.” Trebala sam da pobegnem, najbrže što mogu. Pozovem policiju da ovog ludaka uhapse za napad ali nisam, nisam se ni pomakla. Disanje mi se polako smirivalo, panika nestajala i iz nekog razloga nisam verovala da će mi nauditi. Hm, da,verovatno ni žrtve Green River ubice nisu verovale da će im on nauditi… “Uh,jesi li ok?”Moj glas je još uvek bio zadihan i shvatih da i dalje bolno stežem fotoaparat uz grudi pa polako krenuh da spustam ruke kad on naglo podiže glavu. “Nemoj, jebote, da me slikaš!” Njegov glas je sada bio tih i kontrolisan ali se i dalj e tresao i teško disao kao da je istrčao maraton. “U redu, u r edu, nemam nameru da te slikam, samo ću vratiti poklopac na sočivo.” Uradih kako sam rekla ne skidajući pogled sa njegovog lica dok je on pažljivo posmatrao moje ruke. Duboko udahnu i protrese glavom što mi omogući da bacim dobar pogled na ostatak njegovog tela. Vau. Prelepo lice, oštra, tvrdoglava brada i te oči boje dubokog mora. Kosa zamršena, zlatno plave boje. Visok, mnogo viši od mene, vitak, širokih ramena. Nosio je farmerke i crnu majicu, koje su savršeno prianjale na njegovom telu. Dođavola, sigurno fantastično izgleda kada je go. Ironično, ali želela sam da mi se nađe ispred kamere. Ponovo me je pogledao u oči i učinio mi se maglovito poznat. Kao da sam trebala da ga znam od nekud, ali i najmanja mogućnost da ga prepoznam je nestala kad je progovorio. 4Kraljevstvo snova&Knjigoteka“Moraćeš da mi daš svoju kameru, molim te.” Ma da li je on ozbiljan? Zar i dalje pokušava da me opljačka? Kratko se nasmejah i konačno prekidoh kontakt očima. Nebo je sada bilo plave boje, zatresoh glavom i na trenutak sklopih oči i onda pogledah ka njemu. Sa smeškom mu rekoh, “Nema šanse da dobiješ ovu kameru.” Nagnuo je glavu na stranu i suzio oči ponovo. Mišići u mom stomaku zadrhtaše zbog njegovog sexy pogleda i ja prokleh sebe. Nema šanse da se napalim na tebe sexy ranojutarnji kradljivče! “Nema šanse da dobiješ ovu kameru. Ko dođavola misliš da si?” Sada je već moj glas bio jači i ja se ohrabrih. “Ti dobro znaš ko sam ja.” On mi odgovori. Suzivši oči, gledala sam ponovo u njega i dalje imajući utisak da bi trebalo da ga prepoznam, ali nisam. Frustrirano zatresoh glavom. “Ne, ne znam.” On podiže obrve, stavi ruke na kukove i nasmeja se pokazujući svoj savršen osmeh koji nije dopirao do očiju. “Hajde, šećeru, dosta je bilo ove igre. Ili mi daj tu kameru ili izbriši slike i svako može na svoju stranu.” Zašto on želi moje slike? Konačno mi pade na pamet da on misli da sam slikala njega. “Nema ni jedne tvoje slike ovde, šećeru.” Odgovorih mu. Oči mu se ponovo suziše i osmeh nestade. Nije mi verovao. Priđoh mu bliže i pogledah ga pravo u te prelepe plave oči i rekoh jasnim glasom, “Nemam. Ni. Jednu. Tvoju. Sliku. u. Svojoj. Kameri. Ja ne slikam portrete.” Moji se obrazi zacrveneše i ja spustih pogled. “Šta si onda slikala?” Glas mu poprimi normalan ton i on me pogleda zbunjeno. “Vodu,brodove…” Pokazah ka Sound-u rukom. “Video sam da si uperila kameru u mene dok sam sedeo na plaži.” Pokaza rukom na plažu iza mene. Sedeo je blizu mesta gde se nalaziomladi par kada sam im slikala zagrljene ruke. Izvadih kameru ponovo ispred sebe na šta se on trznu, međutim ign orisala sam ga i krenula da listam kroz slike tražeći onu na kojoj je mladi par. Priđoh mu blizu, toliko da je moje rame skoro dodirivalo njegovo i osetih toplotu kako isijava iz njegovog sexy tela. Naterala sam sebe da ignorišem to.5Kraljevstvo snova&Knjigoteka“Evo ovo su slike koje sam slikala.” Pokazala sam mu ekran i krenula da listam kroz slike. ”Želiš li da vidiš i ostale koje sam slikala?” “Da.” On prošaputa. Nastavila sam da mu pokazujem slike mora, neba, brodova, planina. Nisam mogla da ne osetim njegov čist miris dok je intenzivno posmatrao slike, proučavajući svaku, dok je vukao donju usnu između palca i kažiprsta, namrštenih obrva. Dođavola, baš je mirisao dobro! Slikala sam preko dvesta slika ovog jutra, tako da je potrajalo par minuta dok nije sve pregledao. Kada sam završila, pogledao me je u oči i videla sam u njima sram i kao da mi se učinilo da vidim i tugu. Moje srce je poskočilo kada se osmehnuo, pravi osmeh bez ikakve zadrške, osmeh koji uklanja tugu dok polako okreće glavu. Ovaj osmeh bi mogao istopiti glečere, zaustaviti ratove, rešiti nacionalnu krizu. “Žao mi je.” “I treba da ti bude.” Ugasila sam kameru i krenula da se udaljavam. “Hej, stvarno mi je žao!” “Mora da si stvarno pun sebe kada misliš da svako sa kamerom hoće tebe da slika!” Nastavila sam da hodam, ali naravno on me je stigao i krenuo da hoda kraj mene. Zašto je još uvek ovde… Pročistio je grlo i pitao, “Mogu li da znam tvoje ime?” “Ne.”Odgovorih. “Um, zašto?” Zvučao je zbunjeno. Dođavola i ja sam bila zbunjena. “Ne govorim svoje ime svakom ko je pokušao da me opljačka.” “Opljačka??” Naglo se zaustavio i povukao i mene da stanem kraj njega, držeći rukom moj lakat. Pogledala sam dole u njegovu ruku,a zatim u njega. “Pusti me.”Odmah me je poslušao. “Ja nisam pljačkaš!” “Pokušao si da mi ukradeš kameru,kako bi to nazvao?”Krenuh ponovo da hodam i shvatih da sam pošla u suprotnom smeru od kuće.Sranje! “Gledaj, nisam pljačkaš! Možeš li se zaustaviti na minut?” Zaustavi se ponovo, protrlja rukama lice i pogleda me. Stadoh ispred njega, ruke samnaslonila na kukove, sa kamerom koja bezopasno visi oko mog vrata i pogledah ga. “Ja ne znam ko si ti.” Rekoh mojim najboljim “ja ne trpim sranja” glasom. 6Kraljevstvo snova&Knjigoteka“Očigledno.” On odgovori sa osmehom koji mu je jedva dotakao usne i moj stomak se zgrči nadajući se da ću ponovo videti onaj blještavi osmeh od malopre. To što ga ne znam, njega čini srećnim, a mene ubija. Trebam li da ga znam? “Zašto se smeješ?” Upitah dok se i ja smešim njemu. Pogledao me od glave do pete, obuhvatajući moju tamnu kosu trenutno vezanu u punđu, običnu crvenu majicu koja mi ističe grudi, farmerke, obline kukova i nogu i vrati pogled na moje oči. Osmeh mu se proširi i ja izgubih dah. Vau. “Ja sam Luke.” Pruža mi ruku da se rukujemo i ja je gledam, i dalje nepoverljiva, a zatim pogledah u njega. On podiže obrve kao da me izaziva i ja se nadjoh sa mojom malom rukom u njegovoj velikoj, jakoj ruci i jednom čvrstom rukovanju. “Natalie.” “Natalie.” Ponovio je moje ime polako pogledavši u moje usne ija nesvesno zagrizoh donju usnu.Oštro uzdahnu i pogleda me ponovo u oči. Jebote,prelep je. Izvukoh ruku iz njegovog stiska i pogledah u zemlju, ne znajući šta da kažem , zbunjena šta u stvari ja i dalje tražim ovde sa njim…. “Moram da idem.” Promumlah, odjednom nervozna.”Bilo je zanimljivo upoznatite, Luke.” Obilazim ga i krećem ka svojoj kući, ali mi on staje na put. “Čekaj, nemoj ići.” Govori dok provlači ruke kroz masu već zamršene zlatne kose. “Veoma mi je žao zbog ovoga, želim da ti se iskupim. Može doručak?” Malo se namrštio kao da ni sam ne zna zašto je to rekao, ali onda me pogledao sa nadom. Reci ne, Nat, idi nazad kući, nazad u krevet, hmmm krevet sa Lukeom. Požudna tela, upetljana u čaršave, njegova glava među mojim nogama, dok mi se telo grči dok svršavam… Stop! Protresoh glavom trudeći se da potisnem sexy fantazije. ”Ne, moram ići kući.” “Muž te čeka?”Pita i baca pogled ka mojoj levoj ruci. “Uh,ne.” “Dečko?” Pocinjem da se smešim. “Ne.” Konačno se opustio. “Devojka?” Sada se već smejem. “Ne.” “Odlično.” I ponovo me šarmira onim prelepim osmehom i ja očajnički želim da kažem Da ovom prelepom strancu ali glas razuma se vraća i podseća me da nije bezbedno, da ga ne znam i da je bez obzira na sve on stranac. 7Kraljevstvo snova&KnjigotekaA ja od svih ljudi, barem znam koliko stranci mogu biti opasni. I zato ignorišem trnce između nogu, i uz ljubazan osmeh kažem glasno i jasno koliko to mogu. “Hvala u svakom slučaju. Želim ti prijatan dan, Luke.” Naravno jasno i glasno je trenutno kod mene u formi šapata. Sranje. Čujem kako je promrmljao, “Prijatan dan, Natalie.” dok brzo odlazim od njega. Krećem ka kući, osećajući njegove oči na mojoj Kardašian pozadini sve dok ne skrenuh za ugao. Zašto nisam bar obukla dužu majicu? Moje srce je lupalo i samo sam želela da budem bezbedna u kući, bezbedna od sexy osmeha nesuđenog pljačkaša. Moje telo nije dugo vremena ovako reagovalo na muškarca i bez obzira koliko mi je to prijalo, Luke je bio jednostavno previše….vau. Zatvorila sam vrata i zaključala ih, miris me je odveo do kuhinje. Jules sprema dorucak! “Hej Nat, da li si uspela da snimiš neke dobre fotke jutros?” Na moju veliku sreću moja najbolja prijateljica Jules je spremala palačinke i namirisala sam hrskavu slaninu u rerni. Moj stomak je počeo da krči dok sam ostavljala kameru i izvlačila stolicu da sednem. “Jesam, bilo je dobro jutro za slikanje.” Rekoh, razmišljajući da li da joj pomenem Lukea. Jules ima sklonost ka romantici i verovatno bi nas videla venčane do kraja razgovora, ali ona je jedina osoba kojoj uvek sve pričam i onda zašto da ne?” Napravila sam neke dobre fotke, zamalo bila opljačkana… Prilično standardno jutro…” Nasmejah se u sebi kad se Jules naglo okrenu ispustajući palačinku na pod, u šoku. “Šta??? Jesi li dobro?” “Dobro sam,” uzdahnuh, ”neki tip je poludeo jer je mislio da njega slikam.” Opisah joj naš susret i ona se slatko nasmeja kad sam završila. “Zvuči kao da si mu se svidela, drugarice.” “Šta god… On je samo neki tamo tip…” Jules prevrnu očima i nastavi da peče palačinke. “Možda je on samo neki tamo tip ali ako je stvarno tako zgodan kao što si rekla, trebalo je da odeš na doručak sa njim.” Namrštila sam se. “Trebalo je da izađem sa zgodnim pljačkašem??” pitam u neverici. “Nemoj biti melodramatična.” Jules okrenu slaninu u rerni i nastavi da pravi palačinke. ”Zvuči kao da je skroz ok tip.”8Kraljevstvo snova&Knjigoteka“Da, kada je pokušavao da ukrade moju ne normalno skupu kameru ponašao se kao pravi džentlmen.” Jules se nasmeja, a i ja sa njom. ”Šta si planirala za danas?” Srećna što smo promenile temu razgovora, prilazim do šporeta i počinjem da punim tanjir predivnom hranom. “Imam zakazanu sesiju za podne i moram popodne dostaviti neke stvari. I stvarno ću morati da odspavam malo pre toga.” “Opet nisi spavala?” Klimnuh glavom ,san mi ne dolazi tako lako na oči. Sela sam ponovo na stolicu i uzela zalogaj slanine, Jules sede do mene. “A ti?” “Pa s obzirom da je utorak, mogla bih na posao danas.” Jules je veoma uspešan bankar za investicije u centru Sijetla. Ne mogu biti ponosnija na moju dugogodišnju najbolju prijateljicu. Ona je i više nego pametna, prelepa i uspešna. “Mora se od nečega živeti.” Proždrala sam predivne palačinke i zatim isprala naše tanjire i spakovala ih u mašinu za sudove. “Ja to mogu uraditi.” Jules krenu ka kuhinji ali ja joj mahnuh da stane. “Ne, ti si kuvala, ja ću ovo srediti. Idi na posao.” “Hvala, lepo se provedi danas.” Namignu mi i krenu ka garaži. “Želim ti divan dan u kancelariji, draga.” Povikah za njom i obe krenusmo da se kikoćemo. Popela sam se uz stepenice do spavaće sobe i legla gola u krevet. Stvarno mi je potreban san. Moji klijenti mi plaćaju dosta da bi imali lepe zabavne foto seanse i za tako nešto moram biti odmorna. Moja soba je ogromna, sa velikim prozorima od poda do plafona. Ovo je jedina soba u kući koja ima roze boje u sebi. Obožavam moje roze prekrivače i pahuljaste roze jastuke. Okvir kreveta je jednostavan ali uzglavlje su stara stalska vrata koja sam sredila i prikačila uza zid da dajusobi rustičan izgled. Ispružih se u svom ogromnom krevetu, dok posteljina grli moje golo telo ja gledam kroz prozor okean. Obožavam ovu kuću, nikada se neću preseliti. Nikad. Samo ovaj pogled je neprocenjiv. Safirno plava boja okeana me smiruje i moje oči postaju teške, u mislima su mi prelepe plave oči i ubistven osmeh dok tonem u san.9Kraljevstvo snova&KnjigotekaDrugo poglavlje Vršila sam isporuku uramljenih fotografija cveća i plaže u restoranima i prodavnicama duž Alki plaže. “Zdravo, gospođo Henderson!” Nasmešila sam se sedoj, buckastoj ženi iza pulta u Gift Galore, jednoj od mojih omiljenih prodavnica. Sa radošću sam primetila da je moj rad stajao iznad kase na zidu. Postojale su police i police suven ira, nakita i drugih umetničkih dela. To je zabavno mesto da se luta po njemu. “Zdravo, Natalie!” Vidim da imaš isporuku za mene!” Nasmešila mi se i došla oko pulta, privlačeći me u veliki zagrljaj. “Imam. Nadam se da ćete moći da ih iskoristite.” “Oh, da, upravo sam prodala one koje si donela prošle nedelje. Brzo si postala vrlo popularna mlada umetnica.” Gospođa Henderson je počela da gleda moje radove sa ohhh i ahhh i osetila sam ponos u grudima kada mi je rekla da će uzeti sve što sam donela danas. Ćaskale smo na pultu, dok mi je pisala ček. Kada je završila uzela sam ček i okrenula se da odem, kada sam udarila u veoma čvrste muške grudi. “Oh, izvinite…” Korakn ula sam unazad i pogledala ga. Oh, sranje. “Zdravo, Natali.” Luke je gledao u mene dok mu je osmeh igrao nausnama. Izgledao je pomalo iznenađen, srećan i samo… Oh, Bože… “Zdravo, Luke.” Moj glas je opet zvučao bahato i mentalno sam se trgnula.Gospođa Henderson je otišla u zadnji deo prodavnice da proveri kupce, ostavljajući mene i Lukea same.Pogledala sam dole u svoje sandale, podsećajući sebe da mi je potreban pedikir. Šta bi trebalo da kažem? “Dakle, ti si umetnica.” Luke je bacio pogled na moje uramljene fotografije koje su stajale na pultu. “Da.” Pratila sam njegov pogled. “Prodajem svoje radove u lokalnim prodavnicama.” Nacerio mi se i osetila sam opet zatezanje u stomaku. “Šta radiš ovde? Ovo ne izgleda kao vrsta prodavnice u koju bi ti išao.” “Ja sam u potrazi za poklonom za rođendan moje sestre.” Počeo je da muva po mojim ramovima. “To bi bilo savršeno. Upravo je kupila novistan. Koju bi ti predložila?” Pogledao je u mene i nemam izbora nego da mu pomognem u izboru fotografije. “Da li ona više voli cveće ili pejzaž?” Pitala sam. 10Kraljevstvo snova&Knjigoteka“Ovaj,” progutao je. Da li ja imam neku vrstu uticaja na njega? Naslonila sam se malo bliže njemu, pretvarajući se da gledam fotografije i čujem ga kako je uzdahnuo. “Verovatno cveće.” “Ja bih uzela neku od ovih.” Nasmešila sam se u sebi, uživajući u njegovoj blizini sada kada se ne osećam ugroženom. Izabrala sam četiri fotografije sa cvećem, sve su bile različitih vrsta i boja, i rasporedila ih na pultu da ih vidi. “Savršeno.” Njegov osmeh mi je osvetleo lice i nisam mogla a da mu ne uzvratim. “Veoma si talentovana.” Njegov kompliment me je vratio u realnost i osetila sam kako mi boja nadolazi u obraze. “Hvala.” Luke je platio gospođi Henderson, a zatim me stigao kada sam krenula iz radnje prema mojim kolima. “Kuda si krenula?” Pitao je kada me je stigao. “Pa, to je bila moja poslednja isporuka, tako da idem kući.” “Ili,” Nonšalantno je rekao, “mogu da te izvedem na kafu.” Stomak mi se stegao od uzbzđenja. On je i dalje zainteresovan! Jesam li ja? On bi mogao da bude ubica. Ili još gore… “Brzi ručak?” Nastavio je. Osmehnula sam se i ipak nastavila prema autu. “Večera? Mogu li da ti kupim sladoled?” Provukao je svoju slobodnu ruku kroz njegovu raščupanu kosu, a ja sam mentalno zagrlila sebe. Negde u javnosti bi trebalo da bude bezbedno, pre nego što sam mogla da razmislim o tome, čula sam sebe kako govorim. “Idemo na piće. Postoji bar jedan blok dalje koji ima dobru brzu hranu.” “Pokaži put!” Prokletstvo, uradila bih bilo šta za taj osmeh. “Ne želiš da prvo ostaviš fotografije za tvoju sestru u auto?” “Pešačio sam.”Slegao je ramenima. “Ovde, ostavi ih u mom autu.” Otvorila sam gepek svog Lexsusa i povukla vrata za njega. “Lep auto.”Rekao je, iznenađen.Obrve su mu podignute dok je gledao u mene. “Hvala.” Pokrenula sam polugu za gepek i zatvorila ga, zatim sam zaključala auto i krenula niz trotoar. Luke je povukao svoje naočare za sunce sa ruba njegove bele majice i stavio ih, gledajući okolo kao da proverava da li ga neko gleda i ja sam se namrštila. Da li mu je neprijatno da ga vide sa mnom? Ako je tako zašto me je 11Kraljevstvo snova&Knjigotekapozvao? Još uvek sam zbunjena zbog ovoga kada smo stigli do mog omiljenog Irskog paba, Luke je pridržao vrata i ušao za mnom. “Zdravo! Dobrodošli u Celtic Swell.” Mlada konobarica nam se nasmešila, obraćajući posebnu pažnju na Lukea, a ja sam prevrnula oči u sebi. “Divan je dan.” Nastavila je. “Da li bi ste želeli da sednete unutra ili napolju?” Pogledala sam u Lukea, a on je odgovorio bez pauze da me pita šta mislim. “Unutra.” “Naravno, prati me, lepi.” Namignula je Lukeu, potupno ignorišući mene i dovela nas do stola u zadnjem delu bara. Seli smo a gospođica flertujuća istakla je meni na stolu, široko se osmehujući Lukeu ponovo, a onda je otišla. “Da li te je sramota biti sa mnom?” Odlučna sam da izađem na kraj sa ovim. Luke je uzdahnuo, skinuo naočare za sunce i otkrio svoje široke plave oči, izgledao je užasnuto. Čvor u stomaku mi je polako popustio. “Ne! Ne, Natalie, ne uopšte. U stvari, oduševljen sam što ću provesti vreme s tobom.” Izgledao je ta ko iskreno. “Zašto pitaš?” “Pa…” Uzela sam gutljaj vode koju je konobarica stavila ispred mene. “Samo izgledaš…” “Kako?” “Tiho odjednom.”To je najbolje što mogu smisliti.Prokletstvo, zašto sam tako nervozna? “Srećan sam što sam ovde, s tobom. Samo…” Odmahnuo je glavom i provukao ruku kroz tu prelepu kosu. “ja sam čovek koji voli privatnost, Natalie.” Brzo je izdahnuo i zatvorio oči kao da se bori sam sa sobom zbog nečega, a onda opet vratio svoje plave oči na moje. “U redu.” Stavila sam ruke ispred mene. “Samo sam proveravala. Ne brini.” Nasmešila sam mu se um
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks